Crvi u pasulju kako je izbio studentski protest 1954 godine

Priča o studentskom životu u Beogradu pedesetih godina vezuje se za period kada su studentski domovi i menze bili glavno mesto svakodnevice mladih na studijama. Ishrana je bila organizovana zajednički i svaki obrok je bio važan deo dana. U takvom sistemu i najmanje nezadovoljstvo brzo se širilo među studentima. U prepričavanjima se navodi da je kvalitet hrane često bio tema razgovora i rasprava u domovima. Jedan od motiva koji se pominje u tim pričama jeste nezadovoljstvo jelima u menzama i načinom na koji su pripremana. Takve situacije su među studentima stvarale tenziju i osećaj da se njihovi uslovi ne menjaju dovoljno brzo. Kako su se priče širile, nezadovoljstvo je počelo da se organizuje kroz zajednička okupljanja i razgovore. Studentski život u tom periodu bio je veoma povezan i sve se brzo prenosilo od sobe do sobe. U Beogradu su studentska okupljanja često bila način izražavanja stavova o uslovima života i studiranja. Vremenom su i svakodnevni problemi mogli da prerastu u veće reakcije i organizovane proteste. Ovaj događaj se danas posmatra kroz širi kontekst studentskog života i odnosa između studenata i institucija. Zbog toga se i ova priča prenosi kao deo sećanja na atmosferu Beograda sredinom dvadesetog veka.