Loši mirisi, vrelina i fejk hrana – kako smo nekada kupovali

Tokom devedesetih godina supermarketi su bili važna mesta za svakodnevnu kupovinu u Beogradu. Prodavnice su bile bez klima-uređaja, sa manjim frižiderima, manje proizvoda i čestim mirisima kvarljivih namirnica. Cene su se na artikle unosile posebnim mašinama, a kasirke su ih ručno upisivale na kasi jer nije bilo bar-kodova. Roba se često prodavala u staklenoj ambalaži, dok su se kafa i meso obrađivali u samoj prodavnici. U manjim prodavnicama i keksarnicama prodavali su se proizvodi koji su često bili kopije poznatih brendova. Zbog krize, sankcija i inflacije kupovina je bila ograničena ponudom, kvalitetom i novcem kojim su kupci raspolagali.