Kad gradonačelnik dodeli posao na Senjaku

Godine 1940. gradsko veće Beograda odlučilo je da Milici Mrvošević ustupi na čuvanje i održavanje javni toalet na pijaci Senjak. Milica je morala da preuzme inventar, održava toalet čistim i sama nabavlja pribor za čišćenje. Opština je plaćala utrošak vode i električne energije, kao i građevinske radove i zamenu sijalica. Radno vreme toaleta bilo je od početka rada pijace do 19 časova. Opština je mogla da joj oduzme pravo na posao uz 15 dana prethodne najave, bez obaveze na obeštećenje, dok je u slučaju velike nečistoće mogla biti udaljena za samo tri dana. Milica nije smela da uznemirava građanstvo, ali je morala da nadzire toalet i sprečava „nemoralnosti“.