Beograd u mraku 1975. godine zbog prisilne štednje struje

Beograd u mraku 1975. godine zbog prisilne štednje struje. Kada se danas govori o Jugoslaviji, mnogi taj period pamte kao vreme stabilnosti i rasta. Fabrike su radile, gradila su se naselja, a život je delovao sigurnije nego ranije. Ipak, iza te slike postojali su ozbiljni ekonomski problemi. Država se sve više zaduživala u inostranstvu. Do sredine sedamdesetih dug je brzo rastao i počeo da opterećuje sistem. Godine 1975. pojavila se kriza snabdevanja električnom energijom. Beograd je bio među najvećim potrošačima struje u zemlji. Kao mera uštede uvedena je prisilna štednja. Ograničeno je javno osvetljenje i korišćenje svetlećih reklama. Smanjena je ulična rasveta na oko polovinu kapaciteta. Poslovni prostori su morali da smanje potrošnju energije. Televizijski program je skraćen. Građani su pozvani da štede struju u domaćinstvima. Isključivanje samo jedne sijalice postalo je deo javnih kampanja. Sistem je pokušavao da izbegne potpuna isključenja u delovima grada. Ove mere su pokazale koliko je energetski sistem bio pod pritiskom. Kriza je trajala ograničeno vreme i kasnije je ublažena novim zaduživanjem. Međutim, to nije rešilo dugoročne probleme. Tokom narednih godina povremene restrikcije su se vraćale. Krajem osamdesetih ekonomska kriza je postala još dublja. Nestabilnost je rasla, a država je ulazila u težak period. Na kraju je došlo do raspada Jugoslavije i rata. Period mraka iz 1975. ostao je kao rana najava problema koji će tek uslediti.