Čovek koji je ozeleneo Beograd

Posle Prvog svetskog rata Beograd je imao veoma malo parkova i uređenih zelenih površina. Veliki doprinos promeni izgleda grada dao je hortikulturni inženjer Aleksandar Krstić, koji je od 1926. vodio gradski Odsek za parkove i pošumljavanje. Njegova ideja bila je da svaki deo grada dobije manje parkove, drvorede i uređene zelene površine. Uređivani su skverovi, parkovi i dečija igrališta širom prestonice. Posebna pažnja posvećena je Kalemegdanu, Topčideru i prostoru oko važnih gradskih institucija. Grad je za sadnju koristio sopstveni rasadnik na Avalskom drumu. Zahvaljujući ovim projektima, površina pod parkovima u Beogradu gotovo je udvostručena tokom tridesetih godina.