Ova priča se vezuje za posleratni Beograd i vreme kada se odlučivalo kako će izgledati njegov centar. Prema prepričavanjima, postojala je ideja o velikom spomeniku koji bi obeležio ratna stradanja i imao važno mesto u gradu.
Od tog plana se ipak odustalo jer se smatralo da takav simbol ne treba da stoji u samom centru prestonice. Centar grada je tada imao drugačiju vizuelnu i simboličku ulogu.
U tim pričama se kasnije pojavljuje i tvrdnja da je Josip Broz Tito bio protiv tog rešenja, iako za to ne postoji zvanična istorijska potvrda.
Ono što je sigurno jeste da je Beograd posle rata planski građen i da su odluke o spomenicima bile deo šire urbanističke i političke vizije tog vremena.
Zbog toga se ova priča danas više posmatra kao urbano predanje nego kao potvrđen istorijski događaj.
