Kad beogradska vlast nije znala šta da radi sa đubretom na malariju

Ova priča govori o vremenu kada Beograd nije imao uređen sistem za odlaganje otpada. Ulice su bile uske i pretrpane. Otpad se gomilao na svakom koraku. Ljudi nisu imali jasna pravila gde da ga odlažu. Kiša je sve raznosila kroz grad. U takvim uslovima širile su se bolesti. Malaria je bila jedna od najvećih pretnji. Strah je bio prisutan među stanovnicima. Vlasti nisu imale razvijen komunalni sistem. Odluke su se donosile sporo i bez plana. Čišćenje grada zavisilo je od improvizacije. Neko je spaljivao otpad. Neko ga je iznosio van naselja. Nije postojala organizovana služba. Gomile smeća su privlačile insekte. To je dodatno pogoršavalo stanje. Grad je bio u stalnom problemu sa higijenom. Ljudi su tražili rešenja, ali bez uspeha. Vremenom su uvedene prve mere čišćenja. To su bili mali i spori koraci. Sistem se postepeno razvijao. Grad je počeo da uvodi red u odvoz otpada. Situacija se poboljšavala, ali ne brzo. Ova priča pokazuje koliko je organizacija grada važna za zdravlje ljudi.