Priča o trolibusu u Beogradu vezuje se za period posle Drugog svetskog rata, kada se grad obnavljao i tražio nova rešenja za gradski prevoz. U to vreme razmišljalo se o modernizaciji saobraćaja i uvođenju vozila koja bi bila tiša i efikasnija od klasičnih autobusa.
Trolibus je bio jedno od tih rešenja. Ideja je bila da koristi električnu energiju preko kontaktne mreže, ali bez šina kao tramvaj.
U Beogradu su se pojavile pripreme i planovi za ovakav sistem, a određene linije su i testirane u različitim periodima.
Međutim, sistem se nije razvijao u kontinuitetu i nije postao glavni deo gradskog prevoza kao u nekim drugim gradovima.
Vremenom je fokus prebačen na tramvaje i autobuse, pa je trolibus ostao više kao epizoda u istoriji beogradskog javnog prevoza.
Danas se ta ideja često pominje kao deo priča o tome kako je Beograd mogao da izgleda drugačije u razvoju svog saobraćaja.
