Kad je za sreću stvarno bilo potrebno – troje

Stanarsko pravo u SFRJ u socijalističkom sistemu podrazumevalo je korišćenje društvenih stanova preko preduzeća, bez mogućnosti slobodne prodaje ili kupovine. Mladi par iz Beograda 1987. godine pokušao je da zajednički život reši spajanjem dva manja stana u jedan veći. Zbog tadašnjih pravila jedina opcija bila je zamena stanova između korisnika stanarskog prava uz saglasnost više strana. U praksi je to značilo da je za jednu takvu zamenu bilo potrebno pronaći treću porodicu spremnu da se iseli ili razvede i zameni svoj stan. Birokratski sistem je strogo regulisao stambene odnose i ostavljao malo prostora za fleksibilna rešenja. Ovaj slučaj oslikava složenost stanovanja u socijalističkom Beogradu i ograničenja koja su pratila stanarska prava.