Olimpijski stadion na Banjici živi i danas u Splitu i Zagrebu

Olimpijski stadion na Banjici živi i danas u Splitu i Zagrebu. Beograd je nekada sanjao igre koje nikada nije dobio. Planovi su bili veliki i smeli. Stadion je trebalo da primi desetine hiljada ljudi. Ideje su crtane sa verom u budućnost. Rat je prekinuo sve. Projekti su ostali na papiru. Ambicija nije nestala. Novi konkurs budi staru želju. Arhitekte nude rešenja koja pomeraju granice. Jedan plan posebno se izdvaja. Stadion dobija oblik koji prati teren i prostor. Sve deluje spremno za gradnju. Onda dolazi tišina. Izgradnja nikada ne počinje. Ideja ne nestaje već menja mesto. Delovi projekta nalaze novi život. Oblik prelazi u druge gradove. Tribine niču daleko od Beograda. Duh projekta opstaje kroz druge stadione. Ono što nije sagrađeno ipak traje. Ostaje kao podsetnik na propuštenu šansu.