Priče o dolasku putujućih izvođača u Beograd vezuju se za vreme kada su cirkusi i razne trupe redovno gostovali u gradu. U tom periodu takvi nastupi su bili važan deo zabave i često su privlačili veliku pažnju publike.
Među izvođačima su se pominjali i fakiri, koji su izvodili tačke zasnovane na fizičkoj izdržljivosti i neobičnim performansima. Za lokalnu publiku to je delovalo neobično i veoma zanimljivo.
Njihovi nastupi su uključivali različite rekvizite i pomagala. Ta oprema je često stajala u koferima i sanducima, jer je bila deo pripreme za izvođenje tačaka.
Kako su takvi izvođači dolazili u grad, brzo su postajali tema priča i prepričavanja. Ljudi su se sećali i samog dolaska, ali i prvih nastupa.
Vremenom su se te priče širile i dobijale dodatne detalje kroz usmena prepričavanja. Tako su stvarni događaji i sećanja počeli da se mešaju.
Zbog toga se i ova priča danas više posmatra kao deo gradskog folklora i sećanja na vreme kada su putujući izvođači bili čest deo beogradskog života.
