Školovanje na maternjem jeziku u Beogradu

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina u glavnom gradu Jugoslavije organizovanje nastave na jezicima nacionalnih manjina smatrano je posebnim društvenim naporom. Iako je sistem formalno postojao i bio podržan, njegova primena u praksi bila je ograničena. Mnogi roditelji nisu želeli izdvajanje dece iz zajedničkih odeljenja zbog straha od kasnijeg školovanja i integracije. Statistike iz tog perioda pokazuju da je interesovanje bilo vrlo slabo među Albancima i Makedoncima. Sličan pad beležen je i kod slovenačke dece, uprkos postojanju posebnih odeljenja u pojedinim školama. Vremenom su takvi programi postali gotovo simbolični i bez većeg uticaja u obrazovnom sistemu grada.