Spašavanje dece kriminalaca sa gradskih ulica 1879. godine

Krajem devetnaestog veka Beograd je imao ozbiljan problem sa porastom maloletničke delinkvencije, posebno među decom uzrasta od desetak godina. Policijske racije pokazale su da su zatvori puni veoma mladih prestupnika koji su živeli na ulici i učili zanat od starijih kriminalaca. Neki od njih su bili siročad ili deca iz teških porodičnih uslova. Gradski policajci i pisci tog vremena upozoravali su na potrebu da se toj deci pomogne umesto da završe u kaznama. Ubrzo su pokrenute inicijative da se deca zbrinu kod majstora i u humanitarnim domovima gde bi učila zanate i školu. Formirana su i društva za pomoć napuštenoj deci uz podršku uglednih građana. Vremenom su ovakve institucije postale osnova za organizovaniji sistem zaštite dece u Beogradu.