Telefon “Mehanotehnika” koji izaziva neprocenjive uspomene

U Jugoslaviji je fiksni telefon bio retkost i statusni simbol. Telefonska mreža je kasnila za izgradnjom naselja i mnogi nisu imali priključak jer nije bilo slobodnih linija. Aparat u hodniku bio je važan deo doma, a brojčanik deo svakodnevice. Deca su posebno uživala u interkom telefonskim igračkama. Mehanotehnika iz Izole proizvodila je modele koji su verno kopirali telefone i bili veoma popularni. Telefon je tada predstavljao komunikaciju i društveni status. Kroz igru su deca učila osnovnu komunikaciju i dogovaranje. Žice su se često produžavale da bi povezale stanove i decu iz komšiluka. Sistem je bio jednostavan, radio je na baterije i davao osećaj stvarnog poziva. Danas su telefoni napredniji, ali su odnosi često udaljeniji. Nekadašnji način komunikacije podsticao je druženje uživo i zajedničku igru. Ta iskustva ostala su snažna uspomena iz detinjstva.